Fraza koja vašem sagovorniku stavlja do znanja da će stvar koju traži naći sa verovatnoćom 1:123768732587263873256837.
Naime u fokusu ove fraze ja Miša Tumbas, inače vatreni navijač Partizana, koji već 20tak godina obituje na terenima na kojima nastupa njegov voljeni tim(stadion JNA, Pionir..).
E sad, poznato je da na svakom meču na kome prisustvuje on besomučno traži dres od dragog mu igrača, a neretko ga i dobije. Jasno je da Miša nikada ne ide kući, a i nema svoj ormarić na stadionu, pa je jedino logično rešenje da dresove oblači jedne preko drugih.Dresovi su vremenom srasli sa njegovom kožom i sami postali Miša Tumbas.
U čaršiji kruži priča da se potkošulja, koju je Miša obukao na pionirskoj zakletvi drugu Titu godine 1972., nalazi na dubini 600-800 metara, niko sa sigurnošću ne zna.
