Praticemo jedan atom azota kao primer. Taj atom se prvo nalazi u prirodi. Onda ga neka bakterija pokupi. Bakterija kasnije umre, raspadne se, a obliznja travka ga pokupi. Travka raste, raste, sve dok je neka zivotinja ne odgrize. Zatim ga ta zivotinja lepo svari, i nosi ga kao deo svog organizma. Onda ona umre, a razne druge zivotinje se goste njenim lesem. I onda neka zivotinja bas zagrabi taj deo gde je nas atom. Zatim ga ona lepo provede kroz svoj sistem za varenje i izbaci ga na nekoj poljani. Tu ga zemlja ponovo upije, a zatim ga pokupi zito koje raste. I tako se on smesti u zitu. Zito je kasnije pokoseno, i vozano unaokolo, iz magacina u magacin. Na kraju je nekako bas taj deo zavrsio na farmi svinja. i neka svinja odgrize bas taj deo. I tako se atom nalazio u svinji neko vreme. Onda, jednog dana, svinju odvedose na put u jednu prostoriju. Vise se nije vracala. Barem ne ziva. Uglavnom njen les su rasparcali, a taj deo sa tim atomom je stigao do lokalne prodavnice. Kupljen je i stigao u kucu. Pa, zamolio bih te, pre nego sto pocnes da krljas, da pomislis na taj mali atom, i kuda je sve on prosao, da bi dosao do tebe (razmisli kakva je to mukica od atoma...).
Prijatno.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
A mukicaa...:) ++
Не може атом да се ''залепи'' за бактерију
U smislu da ga ona unese u sebe.