
Доказ да један пушач не може да гледа другог пушача како дими. Једноставно мора да запали цигарету макар да је тек угасио претходну.
Хладна зимска ноћ. Четири актера седе у колима чекајући петог који касни на договорено место.
Бане - Где је више тај Деја? Јел му неко пустио поруку?
Павловић - Јавио ми је да стиже, мора да кења, стигло га.
Ортега (мешкољи се, црта по кодензацији на стаклима и нон-стоп се намешта као квочка на гнездо) - Јел има неко цигару?
Стева (Вади нову кутију и припаљује цигарету) - Па сада си угасио!
Павловић (такође пали цигару) - Стево пази што имам добар клип.
Бане (понешен примером ове двојице вади цигарету пали је и нуди Ортеги) - Ајде Ортега, ево ти цигара!
Ортега - Јеее!
5 минута касније
Кроз маглу се назире обрис који припада Деји. Застаје поред кола и пали цигарету
Деја - Е де сте момци!
Један по један пале цигаре иако још у плућима имају дим од ове пређашње
Ортега - Дејо, имаш цигару???
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.