Savremenik Bude i Konfučija, osnivač Taoizma i verovatno najblistaviji lik svoga vremena. Govorio je da je besmisleno pričati o Putu, da se isti može spoznati, ali da se ne može drugome preneti. Nešto slično govori i Morfeus Neu (ja ću ti pokazati vrata, ali ih ti sam moraš otvoriti) u Matriksu. Priča se da su jednom Lao Ce i dva gorepomenuta gospodina pili sirće; Budi i Konfučiju je ono bilo kiselo, odnosno gorko, dok je stari majstor sa zadovoljstvom zaključio da je sirće slatko. Možda otuda i ona izreka ''kad je džabe i sirće je slatko''.
