Opasna stvar. Onaj koji kaže nešto na latinskom, ispada mnogo pametniji, nego što bi ispao, da kaže to na svom jeziku.Naime, to što je rečeno na latinskom dobija neki dublji smisao, dok bi inače ispala sasvim obična rečenica, bez nekog ozbiljnijeg smisla.
- Nemo dat quod non habet!
- Vau, ekstra, ti znaš latinski, a šta si rek'o? (očekivajući neku ''uzvišenu'' mudrost).
- Ono što nemaš, ne možeš dati.
- A, što to brate, nisi rekao lepo na srpskom?
Nešto kao stare kineske poslovice, samo za elitu.
Izgovaraju se, jelte, na latinskom i služe kako bi onaj koji ih koristi demonstrirao svoje krajnje superiorno znanje iz opšte kulture u odnosu na sagovornike (prim aut: nerijetko u pogrešnim situacijama).
A: Aj me cimni ne mogu da nađem telefon.
B: Stari, neđe ćeš tako glavu zagubit... Znaš kako kažu? Sine lege autem poena conscientia est.
A: Ma važi, samo me ti cimni.
Bukvalno, bilo šta što je neki stari Rimljanin reko, a da je neko zamajan zapisao, a tokom proticanja vremena postalo uzvišena mudrost.
Neko će pomisliti da su ovi Latini bili mnogo pametni, ali oni su zapravo samo praktičari i lupači svega i svačega.
Zapisane latinske izreke:
Kocka je bačena.
(možda su likovi jamb igrali);Eno ti Rodos, pa skači.
(možda poruka nekom Grku cirkuzantu da se vrne tamo, odakle je došo);Svi putevi vode u Rim.
(možda reklama tadašnjih turističkih agencija);Nezapisane latinske izreke:
Ovaj Cezar je smarač.
(da je zapisana, bilo bi neko značenje tipa: Kad si na vlasti, svi te pljuju);Ne veruj Ilirkama ni kad šire noge.
(moguće današnje značenje: Ne grlom u jagode);Gali su varvari.
(danas bi se upućivalo svakom ko ne razume naš životni stil, pouke, savete...ovaj izraz bi bio upućivan laicima).
Poslednji preostali dokaz postojanja i delovanja nečastive sile.
Po đavoljem nagovoru, latinsku izreku potegnuće uvek onaj ko ne zna kako ona tačno glasi ni šta tačno znači.
