
Заједнички цртани именитељ за све локалне просјаке. Углавном оскудно одевени, без ципеле, јуре улицом извикујући пароле које једино њима имају смисла, упорно тражећи нешто што су изгубили, док у пролазничким очима налазе само гађење или сажаљење.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.