
Телефонски позиви које смо једноставно присиљени да обавимо чим видимо неког смарача(читај: стари средњошколски ортак, будала из краја, човек коме дугујемо паре,...). Једноставно баш у том моменту нас зову из фирме да утоваримо 2 тоне угља, буразер да му објаснимо математику, тетка која је отишла у манастир да се просветли тражи да јој донесеш лек...
У аутобусу си. Гужва је. Нормално ниси нашао место, али нема везе, јер има још само 4 станице до твоје куће. Али онда крајичком ока спазиш Игора, мрцину из твоје основне школе који те је срамотио у било којој ситуацији. Схваташ да те је видео и да иде према теби. Паника те хвата, не знаш шта да радиш. Онда узимаш телефон, притискаш било које дугме и почињеш свој "разговор".
Ти: Да, да разумео сам. Одмах стижем. Пошаљи фактуру, а ја ћу одмах да кренем.
Игор: Па где си матори? Нема те сто година!
Ти: Ево Игоре, ту сам, мало зезање и тако. Е, извини морам да идем. Нека фрка на послу.
Игор: Нема фрке матори! Видимо се ускоро.
Силазиш из аутобуса, срећан што си га избегао, али онда ти упада у очи да си изашао 3 станице пре твоје куће, а следећи аутобус долази за 25 минута.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bolje da ti upadne kamenčić u oko nego činjenica o tri stanice...
+