Lažnjak ko Pele u najboljim danima

Предузеће "НОВИ ПУТЕВИ", раднички савет.

Трећи сат трајања, поред екипе у чело стола само најупорнији су остали. Председавајући, синдикалац, записничар, поспани портири, пијани бравари, полтрони, неки клинци панкери који чекају да маторци заврше своје, јер имају пробу бенда у истој сали и чистачице које празне пиксле и доносе вињаке, кафу и соду.

Синдикалац : - ...... да резимирам.

Неко из масе : - Фала курцу.

Директор : - Ајмо мало лепо... (значајно гледа по полупразној сали)

Синдикалац : - Наш, "врли" директор нам је из братског Казахстана донео уговор о извозу триста хиљада литара киселог млека, за потребе космодрома Бајконур!

Директор : - Вредан милион евра, реците и то! Приде, односи са Русијом, Космодром они контролишу!

Полтрони : - Браво, браво (громокласни аплауз из директорског дупета, двојице најдубље завучених)...

Клинци : - (више за себе) Диви сељака, што се пале. Ало, бре чобани улетели сте нам у термин пола чуке!

Синдикалац : - Јесте, само се поставља питање. Одакле нам толико млеко? Још камиље? Људи, дал' је овај човек овде нормалан? Свесно нас упропаштава деценијама док ми ћутимо! Докле, бре!

Опет, они из масе : - Ајде да гласамо, па да се разилазимо.

Синдикалац : - Где Вам је била глава, када сте правили овај уговор? У шта сте гледали? Ко ће платити пенале када не будемо могли да испоштујемо исти?

Директор : - Људи, гледо сам јој у сисе! То је нешто не виђено! Овакве ( показује рукама, као да држи лудаје у њедрима, банатске)! Ма, потписао бих и капитулацију, а не уговор! А струкић к'о врбика, под мишку да је ставиш. Све се ломи кад хода, скроз ме омађијала. Жив сам човек, схватите, па праштајте.

Записничар, уједно и правник :
- Ништа, ако је тако како господин директор каже, вадићемо се на привремену неурачунљивост. Али у сваком случају можемо у Јагодини код Палме да пробамо да помуземо камиле, тамо смо на власти...

Раја из масе : - Е, ако је таква нек му је алал! Шта сте спопали човека...