
Користан комшијин/пријатељев/познаников мини примерак хомо сапиенса у тренутку када крочимо у пошту и схватимо да се ред протеже до улице и да ћемо стићи до шалтера кроз неких сат времена ако будемо имали среће.
Позајмљено дете драстично поспешује наше шансе да будемо пропуштени преко реда, (притом је његова старост дијаметрално супротна успеху: беба најбоље пали, поготову кењкава) али само у случају да смо из малог места и да се у пошти не налазе људи који нас лично знају.
Испред поште:
-Комшија, леба ти, дај ми часком Милана да уђем унутра, морам хитно да подигнем плату а од ових пензионера не може да се дише.
У пошти:
-Молим Вас, људи, само да подигнем новац, беба ми плаче, гладна је и морам да је преповијем, како ћу да чекам у реду?
Доброћудна бака: Па пустите девојку, да не стоји са малим дететом, шта ће...
Проницљиви познаник: Ма које дете, она бре ни дечка нема! Живи у мојој улици.
Гомила: Ију! Свашта! Чиме се све омладина служи!
Девојка поражена напушта објекат и мрмља себи у браду:
-Следећи пут ћу да се прерушим у матору бабу са штакама и нико неће моћи да ме препозна...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.