Reči tvojih baba i deda koje treba da te dovedu do sažaljenja ili možda divljenja. Nalazi se u dva oblika:
1. Kao priča koja bi trebala da te natera da pojedeš ono u tanjiru
2. Kao priča koja bi trebala da ti dočara kako su se oni mučili dok su bili deca ili kako im je bilo teško za vreme rata, bombardovanja, oslobođenja... Takodje je sve ispričano sa ciljem da deda postane heroj u tvojim očima.
U prvom slučaju pominje se priča u kojima tvoje bake nisu imale ništa da jedu sem 'leba i masti. Situacija je najverovatnije ovakva: Baba te čuva jer sa 9 godina nikako ne možeš da budeš sam kući po njenom mišljenju. Dok se keva i ćale smucaju po gradu baba di daje neki bućkuriš koji je veoma čudno bele ili krem boje (popara ili nešto slično). Ti samo odgurneš tanjir od sebe (idalje nervozan zbog toga što ti je drug uzeo 20 sličica na tapkanju) i kažeš babi da 'oćeš nešto što nije smućeno, umućeno ili izgnjeckano. Baba onda tako počne sa svojom pričom kako je živela veoma jadno, kako nije imala ništa lepo da obuče, niti je mogla da bira šta će da jede, već je imala za jelo SAMO 'leb i mast. Cela priča je ispričana sa ciljem da ti pojedeš ono što je spremila.
I drugom slučaju deka priča kako je za vreme drugog svetskog rata bilo jako teško, kako su se danima sakrivali po bazama, kako su jedva imali da jedu, i to samo '' 'leb i mast. ''
1. Ti: ''Baba, bre! Daj mi nešto normalno za jelo. Neću poparu!!''
Baba: ''Kuku lele! Pa ti bi još da biraš! Ee, kad sam ja bila mala nismo mogli tako da radimo. Ne, ne. imali smo samo za jelo 'leb i mast. Bio je jako težak život . A živeli smo u malim kućama...''2. Deka: '' I tako ti ja preš'o u vojnu bazu sa našim generalom. Ja nisam bio mladić nit veliki snagator. Pasulj nisam hteo da jedem, jer znas da cela soba zasmrdi kad se najedem. Naravno, pasulj je morao da se jede, al pošto je đeneral bio oduševljen 'amnom dao mi je da uzmem ako hoću 'leba i masti. Čudo od čoveka, tako je govorio.''
Ti: ''Auu, deko pa ti si heroj!!!''
