Stariji filmovi, koje svi znamo napamet i koji mogu da se gledaju iznova i iznova jer se izdvajaju genijalnom glumom i fantastičnim tekstom.
Problem nastaje kada se takvi filmovi gledaju u nekom većem društvu, jer genijalci počinju da upadaju jedan drugome u reč takmičeći se ko će bolje skinuti Batu Stojkovića, Zorana Radmilovića i ostalu ekpu.
Tragikomično je što i posle 100og gledanja filma i dalje ne znaju napamet tekst.
Poslednji put doživljeno sa rodbinom, mada sam se susretao i ranije sa sličnim genijalcima.
Nedeljni ručak. Tu su otac i teča kao glavni akteri.
Burazer, ostala rodbina i ja pokušavamo da gledamo film.
Teča: " Haha evo ga testament, - Dok pišem ovo i drhti mi ruka, bitango jedna, Panteliju si našao da falsifikuješ"
Ćale: " Haha, a pazi sad "Đubre matoro lažeš i falsifikuješ Panteliju a imaš 100 godina, ja sam se šalio samo hahaha"
Teča: "Legende, mogu ovo svaki dan da gledam. "Žao mi je što ste moji a niste deca nekog mog neprijatelje jer ko vas poznaje i pakao će mu lako pasti a ako Vas brine moja imovina, mogu vam reći da sve ostavljam - Sebi"
Svi u glas : Jel može od vas da se gleda film na miru?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.