Lep način da prijatelju stavite do znanja da se okane provodadžisanja. Već neko vreme ste sami i kako to obično bude, ljudi iz vaše okoline, posebno oni sa kojima ste bliski se zainteresuju za vaš slučaj. Krenu od redovne analize: niste ružni, glupi, čak znate i poneku rečenicu da sklopite. Onda se pozovu na to, da sasvim fino zarađujete, materijalno i stambeno ste obezbeđeni, a i motor vaših kola je zauzdao dosta konja. To im je dodatan motiv da krenu u opsežnu akciju spašavanja.
Sete se zadnje devojke sa kojom ste bili, o da to je ona zbog koje ste izostajali sa fudbala nedeljom, prestali da pijete i ozbiljno počeli da razmišljate o porodici. Već tada sa oduškom priznaju sebi da im je laknulo što ste krenuli različitim putevima, jer da ste sastavili još koji mesec u potpunosti bi vas uzela pod svoje. Dakle to je vaš ukus, na njima je da pronađu devojku, koja će biti njen savršen prototip, plavušu srednje visine i problem bi trebao d je rešen.
-Prošlo je jače od godine kako nisi sa Marijom, u gradu te nisam video isto toliko. Znam da si je voleo, neću ti prebacivati zbog toga. Ipak prijatelj sam ti i ne želim da te gledam kako propadaš. U utorak izlaziš sa mojom rođakom Teodorom, fizički čak i podseća na tvoju bivšu, dobra je i pametna, verujem da će ti se svideti. Ne prihvatam ne kao odgovor.
:Nevoljno pristajanje:Sreda:
-Teodora je oduševljena tobom. Šta sam ti rekao? Šta ti misliš o njoj?
-Lepa je, pametna, zgodna i uopšte mi se ne sviđa.
-Ali kako sad to? Daj pa ona je druga verzija Marije!
-Da Marije koju ti znaš. Ona je za tebe bila devojka koja ti je ukrala prijatelja. Nikada nisi video način na koji se mršti ili njen pogled kada je tobože ljuta. Umirao sam sa svakim njenim osmehom, kad mi neki dripac u busu mazne mesto pored nje ili kada sa lokalnim tipom odvoji naizgled bitan razgovor. Kada smo šetali, njena ruka bi utonula u mojoj, znam da to nije nešto o čemu bi Dostojevski pisao, ali meni je bilo dosta za sreću. Što se Teodore tiče, mani se ćorava posla.
