Grad u kome McDonallds nije imao hrabrosti da otvori restoran.
Irci (iz Amerike) se boje naše hrane,
Englezi nas bombardovali jer smo imali bolje štofove.

Prestonica paprika u nas.
U njemu žive Leskovčani za koje je vezana poslovica:
"Zet li je rod, vrba li je drvo, džigerica li je meso, Leskovčanin li je čovek?".

Radi efikasnijeg branja paprika često se ukrštaju sa hobotnicama.

Zvaničan jezik u Leskovcu je srpski bez obzira što pola od onoga što ćujete u ovom gradu ne razumete.

Meka za sve mesoždere. U septembru se cela srpska nacija sjati u ovaj gradić, radi odavanja pošte majci srpske ishrane - pljeskavici. Ceremonijalno ožderavanje i prežderavanje traje neka tri dana. Tokom ta tri dana, Leskovčani profitiraju na dve stvari: mlevenom mesu i sodi bikarboni.

Grad koji kad se nađe u nazivu pljeskavdžnice automatski popravlja kvalitet hrane u istoj.

Prethodnica Kineza u Srbiji.