Radi u državnoj firmi (jer u privatnoj ne bi zaradio ni za ustajao vazduh), teorijski zna skoro sve - praktično veoma malo (eventualno da kupi doručak za najviše tri osobe), za čitanje novina mu smeta čak i promaja, uredno odlaže svoje lične stvari ali uporno zaboravlja da započne da radi u prvih 5-6 sati po dolasku na posao i često napominje :
"Ih, što si......pa mogao sam i ja!"
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Podseća me na moju malenkost, osim čitanja novina.Ja obično pogledam neki film.
ne bi verovala, ima ih i u privatnim firmama: rodbina direktora; oni kojima samo nogice vire; i najgora sorta od svih - direktorova tj. vlasnikova žena/ćerka!
+
Juuu, strašno...