Pre mnogo virtualnih godina, postojashe jedan virualni svet, u kom ziveshe neki virtualni ljudi, kanda fini, pristojni, sa visokim nivoom neke svoje telece inteligencije, vazda raspolozeni, prevashodno za razgovor.Kako po obichaju, svake priche, preneoshenjem s' kolena na koleno, naziv se menjashe, ali prema poslednjim rechima mojih virtualnih ortaka (koji su nedavno preminuli, dodushe ne bash svi) pricha se zove "Lice s knjigom".Naravno, kao i u svakoj prichi, ljudi u odredjenom svetu, ovoga puta u svetu zvanom Fejsbuk, ziveshe u miru i blagostanju, pod maskom, gledajuci u ochi farsi prijateljstva.Svuda pa i ovde, neminovno je da se pojavi negaticav i uz sve to opanjkava, olajava, i da se spletkari u smiraj virtualnog dana uz sholju virtualnog chaja.Negativac ne bi bio negativac da svi drugi nisu neizmerno dobri i plemeniti, te je on zahvaljujuci tome objavio beleshku na svom profilu, u kojoj kaze da se na sopstvenu inicijativu ogradjuje od stereotipne bare, ostalih kvazi prijatelja i chitave sharade, na kojoj su svi prijatelji, premda se kao proizvod tog prijateljstva chuje samo eho podsmeha.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
au... duboko, nema sta :) +
ha...:D
Zasto li mi je ovo poznato... Plagiras samog sebe, shame on u :)