Braćo Srbi i sestre Srpkinje! Građani Srbije! GRAĐANI VELIKE SRBIJE! Najpre bih želeo da vam se izvinim što nisam u mogućnosti da vam pišem sa svog originalnog naloga koji sam ovde otvorio odmah po dolasku iz Haga, privučen vašom podrškom mojoj borbi za Srpstvo koja traje i ne jenjava još od dana osnivanja ovog fenomenalnog sajta. Izričito mi je drago što se ovde, na mestu koje na internetu važi za jezgro birača Srpske Radikalne Stranke, u najvećem broju okupljaju obrazovani ljudi, intelektualci, vredna, radna i poštena omladina, odnosno ljudi koji uživaju ugled u svom okruženju, i iako vas nema puno, meni je kvalitet uvek bio ispred kvantiteta, tako da mi je čast što predstavljam lice jedne tradicionalne Srbije koja se drži svojih vrednosti proverenih i kaljenih u vekovima natopljenim krvlju prolivenu za slobodu, obraz i čast, za veru i otadžbinu, pojmove nepoznate onoj drugoj, krezavoj Srbiji mog najvećeg životnog promašaja, mog političkog sina i smrdljivog isprdka iz moje guzice, Aleksandra Vučića, nekada ponosnog srpskog radikala, a danas bestidnog konjušara i sluge na dvoru svojih gospodara sa Zapada.
Druga tačka dnevnog reda, ili drugi amandman, da se izrazim terminologijom svoje profesije u kojoj sam nenadmašni majstor na globalnom nivou, što sam i dokazao oslobađajućom presudom koju su doneli najbolji svetski pravnici sa decenijama međunarodno sticanog iskustva, a usled podmetnutih dokaza koje sam obarao redom poput niza domina, lažnih i potplaćenih svedoka koje sam raskrinkavao kao suknju moje drage Kolindice, kao i moje pravne odbrane. Ovo što ću vam sada reći, tiče se našeg glavnog cilja, mila braćo srpska, a to je povratak svih okupiranih srpskih zemalja pod okrilje otadžbine, a to su srpska Lika, srpska Banija, srpski Kordun, srpska Baranja, srpska Slavonija, srpska Dalmacija, srpska Hercegovina, srpska Bosna, srpska Crna Gora, srpsko Kosovo, srpska Metohija, srpska Makedonija, dalje je samo nebo granica. Braćo, mi smo večeras pobedili, ma koliki procenat odneli na ovim izborima unapred osuđenim na krađu i propast. Svakako ćemo preći cenzus, a što znači da ću se ja ponovo, nakon 12 godina viteške borbe sa haškom troglavom aždajom u koju sam nemilosrdno bačen od strane mafijaškog režima likvidirane nemačke pudlice Zorana Đinđića, vratiti u Skupštinu Srbije odakle ću moći da delujem i učestvujem u političkom životu Srbije, sve u cilju da obnovim Srpsku Radikalnu Stranku i ideju Velike Srbije u junačkim srcima svih srpskih patriota, koja je pomalo zgasla, ali žar je ostao da tinja, čekajući da se opet potpiri i raspali u požar koji će progutati sve naše neprijatelje. Srpstvo je posrnulo, ali nije umrlo, jer moj je narod neuništiv, slobodoljubiv i nepokoran. Oduvek je to bio i zauvek će to i ostati, to su pokazali Srbi pod Karađorđem, to je pokazao Vojvoda Stevan Sinđelić u barutani, to je pokazao Car Lazar na Kosovu Polju i zato neka nestane tog kolebanja i pomodarstva među vama. Vama teče herojska krv Karađorđevih ustanika boje kosovskih božura, i vi se nemate čega stideti, naprotiv, vi se imate čime ponositi. Vratite se sebi i onome što jeste, rodite se ponovo i kao ptica Feniks se uzdignite iz pepela koji za sobom ostaviše bombe NATO zlikovaca i siromaštva koje posejaše zapadne imperije i njihove monstruozne korporacije nezajažljivih kapitalističkih svinja. Još uvek nije trenutak da otkopavate oružje, ali ga ipak tamo oko Đurđevdana proverite, rastsvite, očistite, podmažite, sastavite i vratite natrag u voćnjak, dok ja ne procenim da je došlo vreme za konačni obračun i pucnjem iz Berete ne označim početak poslednje ofanzive za povratak vekovnih srpskih ognjišta i oživljavanje zaboravljene srpske slave, što je uznesoše na vrh Kajmakčalana naši neustrašivi Solunci pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, pod vođstvom vojvode Stepe Stepanovića, pod vođstvom Pavla Jurišića Šturma, pod vođstvom srpskog kralja Petra Prvog, što star, iznuren i bolestan, ipak odluči da pođe uz svoj narod i svoju vojsku i da sa njime podeli svu muku Albanske Golgote. Karlobag, Ogulin, Karlovac i Virovitica više nisu tako daleko, braćo i sestre. Iz dana u dan, sve su nam bliži i zato budite spremni. Pobeda je blizu. Dosta su nam krvi prolivale "hrabre" vojske sa svih strana, ubijajući nas na spavanju, a još hrabrije jurišali na divizije žena, dece i staraca. Neka nas ovaj put dočekaju spremne.
ŽIVELA SRBIJA!
