Svaka osnovna, srednja, fakultet, firma sa više od 100 zaposlenih imaju najmanje jednog ovakvog lika. On poznaje sve, zna svačije ime, često zna dosta o ljudima koji tek treba tu da dođu (menjaju školu, novo radno mesto isl.). Često zna i pre njih samih da će tu da dođu, a kada dođu, on se prvi upoznaje sa njima. Obično je sitniji ili slabije razvijen od ostalih, pa je to verovatno razlog zašto mora da se zgotivi sa svakim, da ga niko ne bi dirao.
Međutim, iako je sa svima dobar, on nema prave prijatelje. Uglavnom se sve svodi samo na pozdravljanje. Podsmevaju mu se, ali mu to niko u lice ne govori, samo ponekad načuje. Nigde nije pozvan jer ga niko istinski ceni, ili ga pozovu, iz sažaljenja. Ne svađa se ni sa kim, pa čak i ako mu neko kaže nešto, on to trpi i ne uzvraća, jer želi da zadrži svakog prijatelja. Makar i takvog.
