Sredovečni, neretko i mlađi gospodin, koji vuklja crnu đubretarsku kesu za sobom punu praznih limenki, uglavnom pivskih.Ordinira najčešće po parkovima u centru grada gde se skuplja gradska mladež.Ume da prođe pored vas i po nekoliko puta ako ste sa društvom i ispijate bilo šta u limenoj ambalaži, kao i da se zakuca pored kante na kojoj blejite, oprezno čeprkajući i nadajući se pronalaženju limene konstrukcije.Najčešće ume i da usput žicne od nacirkane ekipe sa klupe i po neki dinar, pljugu, guc.Preterano ga gnjave dvolitarke(popularne "krmače") i ima da se zabode svaki put kad ih vidi, jer njegove cipele ne mogu da je izgaze dovoljno, kako bi plastika stala u kesu, shodno cilju da on želi što više ambalaže da ubaci u kesu.Petak, kao i dani vikenda, period su vremena u kojima može najviše da ih nahvata.Ne podnosi konkurenciju, pa ga zato retko kad možete videti da odmara, prvenstveno pomenutim danima.Sve u svemu, radi se o čoveku koga je zemlja uništila na određeni način (šutiranje sa posla ili oduzimanje imovine), a koji nije izabrao da bude Nebojša Stefanović, Velimir Ilić ili Vladimir Đilas.Drugim rečima, izlaz je pronašao u prodaji limenki po ceni 1KG = nekako preživeti i pljunuo u facu šlihtarsko - primitivno - mafijaškom sistemu.
Karakteristična pitanja i konstatacije dotičnog gospodina
"Trebaju li vam ove limenke?"
"Hvala za limenke, imaš cigaru?"
"Momci, 'oćete još da kupujete?"
"Jel ovo prazno?"
"Dobro, doćiću kasnije kad popijete."
"Ne znam jel ima mesta u kesi, ali daj."
"Malopre je prošao kolega, jebem li ga usta.Koliko ste mu dali?"
"Afsdhfjk, 'vam treba ovo? - Ne. - Afdgghfgsdafg..."
