Lisica poljem lutala je sve neko nevaljalstvo smišljajući u gladi ogromnoj. Tako izmršavela srete Ždrala gde na dimnjaku dimi se pa joj se nepočinluk u umu javi. Ždrale, ždrale, uzviknu lukava lisica, de siđi da mi daš za poruku, imaš li, koja si mreža, treba da javim bratu za neke knjige da siđe do grada, studira mašinstvo? A Ždral lukavstvo opazivši, reče, Lijo draga telefon sam onomad izgubio kad sam se napio, izvini lijo, kopiraće brat knjige drugi put, eto, i moj brat isto. Lija ode ponižena i potištena i dalje gladna stomaka. Usput je ustreli Branimir Brstina koji nosio poklon neki negde.
Pouka:
Pazite se Branimira Brstine i kada poklone nosi.
