
Варијација српског језика развијена од стране утрипованих криминалаца и необразованих билмеза (љаљана). Поенте нема, само звучи умоболно.
- Ооооо де си браћала, срећарођеа! Да си ми жив и вздра маћала! И да ти је впра хохохох!
- Хохохох хвааала ћалабра! Мау ти јеем уек си имо најјаче фазоне!
- Неотијеем атер, сети се Цое Лобање, био доар дечко, фул фазонџија, док није загино од тогжу ћаћала...
- Јесте, браћала. КО ЈЕ БРЕ ТАЈ ТИЖУ БРЕ?! Наћићео га јеаћеому кеу!
- Изчилирај братело, тожу, тожу, кашика ово оно, коитие бре?
- Да, да, да, ма иштрипово сам се, стипу ме!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.