Da ne kažem zalutali spermatozoid. Nit' suptilnija, nit' niža uvreda.
- Sećaš li se brate kad smo u prvoj godini srednje svakodnevno slikali guzu one Mire što je sedela ispred nas.
- Naravno, imali smo celu kolekciju njenih gaćica, napamet sam je znao.
- Uvek je nosila plitke farke i stalno joj se videle neke slatke tangice raznih boja.
- Beše lepo vreme, kad se samo setim...
- Koliko sam samo puta razvlačio glistu gledajući ih...
- Jesi, a? Pa i ja sam, da se ne lažemo.
- A gde je ta devojka sada?
- Ja sam čuo da je upisala faks, a onda ostala trudna sa nekim budžom.
- Šteta. Nego, htedoh nešto da te pitam.
- Kaži?
- Je l' čuvaš još taj fon? Baš bih voleo da pogledam te slike još koji put.
- Brate, ko zna gde je to. To je bilo pre šest godina.
- U pravu si. Sećam se onog dana kad nas je spazila biologičarka dok smo slikali, ali nikad mi neće biti jasno zbog čega sam samo ja najeb'o, išao kod direktora i ostale pičke materine.
- Pa znaš šta, prošlo je dosta vremena, mogao bih sad da ti kažem neke stvari. Mislim, nećeš ti da se ljutiš, prolazili smo i gore od toga.
- Reci?
- Znaš da je tada direktor škole bio moj teča? Znaš. A biologičarka je znala moju kevu. E pa vidiš, ja sam onda rekao da je telefon bio tvoj i da si me ti nagovorio da slikam jer ti bi, kao što i jesi, dobio samo ukor, a ja bih dobio to i plus višemesečne sankcije od roditelja i večitu blamažu kod teče. Ali odavno je bilo, nećemo sad o tome, je l' tako?
- Ma da, nema veze, bilo pa prošlo. Prava si ljubavna flekica.
- Haha...ta ti je dobra!
