Još jedan način na koji roditelji leče svoje komplekse, pokušavajući da preko dece ostvaruju svoje ne ostvarene želje.
Vođeni pomodarstvom koje nam zapad servira u svakom jestivom i ne jestivom obliku, pored svih gluposti ovaj fenomen se provukao skoro neprimetno. Malo po malo, mic po mic i eto nama višeimenskih subjekata. Sve bi to možda i bilo simpatično da nije rađeno sa ciljem isticanja pojedinca.
Dobijanje prinove se smatra najvažnijim događajem u životu svakog roditelja. Zbog toga, nije sve jedno koje će ime sa ponosom nositi novi član familije. Iz muškog ugla to i nije neka dilema. Ako bude žensko, još manja, jer se on tu ništa ne pita. Sin će se zvati po dedi, pradedi ili omiljenom fudbaleru. Domaćem, jer bi Didije bilo previše čudno, što ne važi i za Anton - Pavle ¿
Zato pre nego što dete usere prvu pelenu i pre nego što počne da se loži na tenis, ono dobija lični pečat posebnosti - duplo ime.
- Dobar dan, dajte mi najveći katanac koji imate.
~ Ovo je najveći, 5 cola, možeš Marakanu i JNA zajedno da zatvoriš.
- Nisam siguran da mi odgovara...
~ A za šta ti treba ?
- Idem sa devojkom u Vrnjačku banju za godišnjicu, pa ne znam dal će da stane Anastassia Emanuella Bridžit.
~ Menjaj ti devojku mali, ta će si ostaviti i svoje prezime kad se uzmete. Deca će te mrzeti, ortaci zajebavati, šta ti to treba u životu...
