Ljudi kojima moraš direktno da kažeš da ne želiš da odgovoriš na postavljeno pitanje, ni sad a ni prije četiri minuta kad su to pitali devetnaesti put. Oni ne znaju da čitaju suptilne izraze lica poput "ubiću te ako me to još jednom pitaš" pogleda, niti čuju škrgutanje zubima, a ponekad zanemare i blago režanje. Al' dragi su ti, pa ne možeš da ih zanemariš tako lako, i svaki put odgovoriš na pitanje istim odgovorom. Dok jednom ne upitaju "A je l' se ti ljutiš kad ja pitam..."
Onda je dosta. Primjetili su. Tad može da se iskali sve ono zadržano iza ubilačkih pogleda, škrgutanja zuba i blagog režanja. Najgora stvar je što se to iskaljivanje obično završi u očaju, nesreći i suzama, ali Bože moj, svi smo ljudi, a sve je za ljude.
- Ćero, kad misliš ti da se udaješ?
- Da se jebete i vi i udaja i momak i svadba i sve da ide u tri pičke materine!
