Anoreksičari. Nemaju 30 kila s krevetom. Ljudi za koje najmanji vetrić predstavlja najveći problem. Zbog toga su uvek u nekom strahu. Pa tako i u busu.
- Jebote, koj' ti kurac, uhvati se jednom rukom kao sav normalan svet, pola basa zauzmeš u toj poziciji! - Izvinite gospodine ne smem da pustim drugu ruku, ne osećam se baš prijatno tad, mislim, osećam se nestabilno, ako me razumete... Obično ovoj vrsti ljudi pripadaju samo neki štreberčići sa pegama po licu i nekim naočarama tipa Adrićki ili sa ogromnim staklima ali mogu se i naći izuzeci tipa neki jebeni dvometraš koji ne jede ništa al' izrast'o od drkanja.
A autfit? Sporcki, bez obzira na doba godine. Nose uvek belu majicu na krakte rukave, za fizičko il' za spavanje, jebemliga ne mogu prepoznam. Šorc voljenog kluba ili one kratke vojničke bermude tu su taman da istaknu tanke nožice koje bi bile idealne za šetnju pistama po Milanu. Tu obično bude i neki poluprazan ranac marke Puma (crne boje ako je muško, a roze ako je žemsko u pitanju) čisto da zauzme još malo mesta.
Sve u svemu, iako ne zauzimaju veliku površinu telom u basu, rasponom ruku, koji im je k'o kad albatros raširi krila, to nadoknađuju. Al' jebiga, šta ćeš kad u Studentskom gradu ne daju da se jede... Ne moš biti demba i da 'oćeš!
- Mali štas podig'o te ruke k'o da si na stadionu???!!!
- Ako se držim jednom ima da padnem, vidite i sami da sam mršav.
- Pu jebote, pa još ti i vonja ispod pazuha!
- Ma jeb'te se! Silazim na sledećoj pa vi uživajte u mirisima!
