Neobjašnjiva pojava zastupljena kod svakog od nas. Mrzimo, volimo, plačemo, smejemo se, borimo se...i to sve iz inata... nekog zapravo samo u našoj glavi postojećeg bezrazložnog otpora prema svemu i svačemu. Nešto bez čega ne bi bilo svadje, ljutnje, mržnje, ali i sloge i sreće. Ne bi bilo prijateljstva jer ne bi bilo sloge, koja je ništa više do još jedan vid inata. Baš kao i mržnja, baš kao i ljubav. Volimo nekoga zato što se nama lično dopada, iako ga/je drugi pljuju. I što je više pljuju, to ga/je više volimo. Isto je i sa mržnjom. I sa svim ostalim. I tačka.
