LJudski vremeplov

-Е сине када сам ја била млада девојка беше шездесет прва.Ударила зима,а криза било тешко.Сећам се једне зиме нема дрва па људи ишли коњима по дрва,твој деда Бог да му душу 'прости био добар човек.Није имао коња па је морао фиђом да иде по багренац.Зима стегла мрзну прозори кера да не истераш напоље,нигде ни мртвог курјака само твој деда по дрва иде.Враћао се касно са мало багренца који изложимо за једно вече на каљаној пећи која је у ћошку била и димила се али бољег није било.Сви смо били у једној соби малој али нама довољно.Сећам се када су нам курјаци у село дошли шта ће и они јадни гладни,па завијају на месец током ноћи,утерали нам страх у кости страшно било.Знали су људи да живе није било тих ''копјутера'' на игранке се ишло.И знало се како се девојке облачиле,данас голе у диско иду,ццц шта им родитељи кажу.И знало се од шест до осам после да се намири стока и у кревет нема лево десно и до три ујутру у центар да се седи...
Сине пробуди се траже те неки другари да идете да играте лопте.