Bakute koje nemaju šta pametnije da rade pa po ceo dan pričaju priče iz daleke "65 tj svoje mladosti i to sa toliko detalja i ushićenosti da služaoca(ako ga uopšte ima) vrate u to vreme....
-E sine kada sam ja bila mlada devojka beše šezdeset prva.Udarila zima,a kriza bilo teško.Sećam se jedne zime nema drva pa ljudi išli konjima po drva,tvoj deda Bog da mu dušu 'prosti bio dobar čovek.Nije imao konja pa je morao fiđom da ide po bagrenac.Zima stegla mrznu prozori kera da ne isteraš napolje,nigde ni mrtvog kurjaka samo tvoj deda po drva ide.Vraćao se kasno sa malo bagrenca koji izložimo za jedno veče na kaljanoj peći koja je u ćošku bila i dimila se ali boljeg nije bilo.Svi smo bili u jednoj sobi maloj ali nama dovoljno.Sećam se kada su nam kurjaci u selo došli šta će i oni jadni gladni,pa zavijaju na mesec tokom noći,uterali nam strah u kosti strašno bilo.Znali su ljudi da žive nije bilo tih ''kopjutera'' na igranke se išlo.I znalo se kako se devojke oblačile,danas gole u disko idu,ccc šta im roditelji kažu.I znalo se od šest do osam posle da se namiri stoka i u krevet nema levo desno i do tri ujutru u centar da se sedi...
Sine probudi se traže te neki drugari da idete da igrate lopte.
