Stado. Skup ovaca. Ima jednog ovna - predvodnika. Taj nosi zvono, takozvanu medenicu. Iako ga ne vidi sve vreme, stado ga čuje stalno. Jer, marveni život je to, desi se da dok brav radosno pase zelenu travicu oko doma svog, da ga taj neki kvalitetni, travnati talas povede svojim čudnim putevima gospodnjim i zanese podalje od stada. Kada se nesrećnoj ovčici desi da zaluta, ona ne mora da diže svoju bistru glavicu, dovoljno je samo da načuje iz kog pravca dopire zvonjava i automatski vaspostavi i koriguje svoj kurs prema vođinom.
A šta je ovci najbitnije? Samo da je sita i da ima gde na miru da preživa.
E sad, usled genetske mutacije, eksternih delovanja neke druge logike ili jagnjeće, mladalačke radoznalosti, tojest bunta, desi se da je ovčica felerična i hoće namerno da zaluta, da se odvoji od stada, naguta se nekih nepoznatih biljaka i počne da se nadima.
Šta radi stado? Logično, obeleži manitu ovcu. Ofarba je u crno, recimo, i izopšti iz stada. Dve crne ovce su već opasnost. Posebno po predvodnika. Jer je veća verovatnoća da jedna od crnih ovaca bude ovan, potencijalni Predvodnik. To lider jednog normalnog i progresivnog stada sebi ne sme dozvoliti.
Stado mora biti odlučno u borbi sa svojim crnim ovcama koje su podložne namerno da zalutaju.
Zato vođe jedu jagnjetinu.
- Jao, lepi moj, što su ti se rogovi nešto razvili u zadnje vreme? I onaj mali od Vule isto primetio...
- Šta traži taj mali kad ja nisam kući? I šta fali mojim rogovima?
- Ma ne, mili, samo se divim tvojoj veličanstvenosti do imbecilnosti.
- Pusti sad to, vidiš da imam problema sa stadom.
- Da, čula sam za malu Danicu, zastranilo dete skroz... Jadni njeni roditelji, onakva marva, pasla gdegod joj se pokaže, a šta su dočekali? Nema pravde na ovom svetu ovčarsko-kablarskom, zato ja i ne verujem u...
- Ne bleji tu, nego javlja mi kamuflirano prase iz službe da ta glupača vrbuje Draška Gospavinog, pa čak i Borisa Ljubinog da probaju neku novu travu tamo prema Albaniji, zamisli!
- Iju, pa to ne miriše na dobro, čak bih rekla da smrdi! Šta si smislio, o vođo!
- Smislio sam da ih pustim legalno da odu, tamo unajmim kasapina Milorada da ih se reši tako da izgleda kao međunarodni incident, kao povreda travnatog prostora druge livade i te munje, pa da ih pojedemo za Dan Livadnosti našeg stada. Šta veliš?
- Genije moj, vladaćemo večno! Odoh da naručim da ti se izliju rogovi u bronzi, još veći nego u prirodi!
- Ma, opet ona o mojim rogovima? Hmm... Odo' ja u šumu d'isečem 3 ražnja i 6 so'a.
- Ela, domaćine moj, ako opet naiđe mali Vulin, zabaviću ga već nekako...
