To je lik od kog nam se svima koji cesto igramo basket prijedu govna.On zna kako se pravilno sutira,ucio je Sasu Djordjevica da dribla,a i sam je igrao za Partizan,samo nece da se kurci.Sve "trenerske" recenice mu pocinju sa "Au,bre, sinko...". Kad se igra basket svi ga zovu da igra,da vide to njegovo neverovatno znanje,ali ne.On ne igra sa svakim/umoran je od posla i zadovolji se time sto sedne i deli savete svima, pa i najboljem igracu basketa u kraju,a i sire. Svi smo makar jednom dobili neodoljivu zelju da mu pridjemo i podelimo 2-3 vaspitno-popravne, u cemu nas sprecavaju njegove godine koje su neretko iznad cetrdeset pete.
Zakazan basket u pola 6, svi se polako skupljaju.Naravno tu je i on, dolazi razmetljivim hodom i ne gleda u vas vec negde u daljinu.Svi mu se javljaju podsmesljivim i pomalo iznerviranim tonom, na sta on samo klima glavom kao da je, u najmanju ruku, Phil Jackson.Basket pocinje.Svi ga teraju da igra ali on nece.Kaze da je danas trsio pa je umoran,uz mangupski namig prema starijoj ekipi.Svi igraju,jedan lik cepa trojku za trojkom.
-Au, bre, sinko, pa kakav je to polozaj leve ruke dok sutiras?
-Pa cika Miki, ovako sutiram ceo zivot i uvek sam pogadjao, sta ne valja?
-Ma nije tu stvar u pogadjanju, i ja da gadjam tako nepravilno,svaki sut bi mi ulazio!
Lik ga iskulira i basket se nastavlja.
Posle 10 min-Au Pero,pa koga zamisljas da ces da predjes s takvim rolingom?
-Pa cika Miki, i u klubu mi trener kaze da je dobar...
-Slusaj ti mali, nisam ti ja neki priuceni seljak koji je dosao da vas trenira samo da ne bi kopao.Ja sam ti decko Djordjevica ucio da dribla!
Svi mrmljaju nesto gde se ponekad uhvati neka rec koja uglavnom ima veze sa blizom rodbinom.
