"I jare i pare".
Osoba A: Slušaj, imam smoki i čokoladicu, hoćeš da podelimo oba ili hoćeš jedno od ova dva?
Osoba B: Pa koja nam vajda da podelimo pola, daj mi čokoladicu.
(Nakon pet minuta Osoba B prilazi osobi A i zavlači ruku u kesu smokija koju ova drži u ruci.)
Osoba A: Ej, bre, to je moje! Gde ti je čokoladica?
Osoba B: Pa pojeo sam je...
Osoba A: Pa šta sad 'oćeš?!
Osoba B: Pa malo...
Osoba A: Šta malo?! Je l' smo se lepo dogovorili?
Osoba B: Pa da, al' čokoladica je komad slatkiša, a smoki je kesica...
Osoba A: Pička ti materina, ti hoćeš lubendinju?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.