Lud, gluv i glup

Ključ uspeha za opstanak u bilo kojem većem kolektivu. Ako ti je jedina želja da odradiš šta imaš, da za to budeš plaćen i da sve vezano za posao ne nosiš kući - sve što treba da uradiš je sledeće:

Budi lud, pod jedan. Ne, to ne znači da treba da glumiš kancelarijsku budalu. To samo znači da ne treba da obraćaš pažnju ni na šta. Bole te baš ko se s kim igra "pčelica, roda i cveća", ko je koga zajebao i šta šef radi u slobodno vreme. Ako te pitaju nešto vezano za intrige međ' članovima kolegijuma - nemaš pojma ništa.

Pod dva - budi gluv. Ne čuješ ništa čak ni kada kada čuješ sve detalje vezane za sinoćnu terevenku u lokalnoj kafani. Ma, da ti se deru na uvo, ti zamišljaj da slušaš zvuke okeana ili hor delfina u sezoni parenja. U tišini je mudrost, u gluvoći - spas.

Na samom kraju, pod rednim brojem tri (ne daj se prevariti: ovo je najbitnije) - budi glup za ceo bataljon glupaka. Ne, nemoj biti kao ona dvojica iz filma "Glupan i Tupan", ili kao Bil i Ted ili Bivis i Bathed. Jednostavno, trudi se da ne pokažeš da znaš da radiš bilo šta sem onoga što ti je u opisu posla. Zaglavio se štampač? Neka je. I treba da se zaglavi. Treba da zarade nešto ni momci iz servisa za "računare". Koleginicu bole leđa? Ako! Ima muža, pa neka je on izmasira. Š'o bi ti glumio džentlmena, kada em nećeš poentirati, em ćeš najebati na sto i kusur načina. Ne znaš ništa i ništa te ne zanima.