
Слично умотворинама само што лудотворине говоре обично локални алкоси. Наравно док су под утицајем алкохола. Ако покушате да га наговорите да прича лудотворине док је трезан (мада је то ретко) вероватно ће вас испалити уз одговор: Шта ти је сине нисам пијан.
Лудотворине може да прича и ваш деда док је под гасом, ако је дементан онда и кад није пијан.
Ја-И шта кажеш деда познавао си Теслу
Деда-А нисам Теслу него његовог оца, добри смо били, волео он човек ракију. Мој отац је био баш добар са њим.
Ја-А како си смувао бабу.
Деда-Па дођем ја до ње и питам, цуро јел мирују јагањци, онда одемо у виноград, милујемо се. А ја био командир станице у селу, имао сам у сваком граду по једну, и високе и дебеле, ниске.
Баба- Ћути Ђеде кад причаш само глупости.
Деда- Па тако је било.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
epic :)