Trenuci dok se sve zna,dok je skripta ili knjiga u rukama,i dok pogled letimično leti po papiru. Zna se početak definicije i nikada se ne ponavlja do kraja u glavi ili na glas,jer je čovek sto posto uveren da je zna do kraja,nakon par stranica, definicije se ne ponavljaju nego se njihovo znanje potvrđuje klimanjem glave i recima: "Znam ja to."
"Somnolencija je najblaži oblik kvantitativnog poremećaja svesti, kada je bolesnik pospan...bla bla"
"Ma znam ja to.."
Koma je stanje u kojem pacijent ne reaguje na podražaje...da da da
"Znam i to..."
Pažnja je psihička aktivnost....
"A baš će ovo pitati!"
....
"Ma biće dosta za prolaz..."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bravo.