
Веома иритантна појава у којој те неко убеђује да познајеш неку особу или знаш неког глумца које никад ниси видео, или да си гледао филм за који ниси ни чуо. Разговор који може да доведе до лудила, пенушавих уста и хистерије оног што слуша уколико је саговорник изузетно упоран.
саговорник: Eј знаш кога сам видео?
јa: Не знам кога си видео.
саговорник: Деју што је ишао са мном на кошарку.
јa: Не знам ја њега.
саговорник: Како бре не знаш, наше годиште, висок, ћелав...
јa: Стварно не знам ко је то.
саговорник: Ма знаш га сигурно, ћале му ради у ...
јa(прекидам га говорећи успорено и одсечно): Не знам ниједног Деју, високог, ћелавог, наше годиште, који је тренирао кошарку!!! И немој ме више убеђивати, Н-Е З-Н-А-М Г-А!!! Је л' ти разумеш српски?!
саговорник: Али слушај...
јa: АААААААА!!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.