Karte za igranje, popularne u Vojvodini i ponekim delovima Bosne. Za razliku od običnih karata nemaju jasno označene jake karte i nemaju klasične simbole već koriste zvono, list, srce i tikvu. Tako se, na primer, kralj poznaje po kruni, dama po gornjem položaju znaka, žandar po donjem, a asovi su godišnja doba. Sitne karte su označene brojevima, ali su i dalje sitne.
Jedna od najpopularnijih igara sa ovim kartama je takozvani raub, koji svoj naziv vuče iz nemačke reči za pljačku. U toj igri se neadutski kec naziva stranac, a aduti su gornji i donji.
- Ćale. što sam upoznao jednu ribu, vrh mala!
- Je l` od našije?
- Nije ćale, Mađarica...
- Sine, samo oprezno, one imaju jedan gornji i dva donja aduta i plus keca stranca. Ako se puno zaigraš mogao bi ostati sa suvim kecom...
Ne brinem Zyc, ja nisam ni definisao karte i kartašku igru, ako me razumeš :)
UBR: Zmia je imala odličnu defku na temu ovih karata...
Bruce, samo ubaci zarez iza "karte za igranje", odmah u prvoj rečenici. Da ne lektorišem sad sve, ali ovde mi je nekako važan.
Inače, plus na defku :)
Nisam znao.Plus.