Karte za igranje, popularne u Vojvodini i ponekim delovima Bosne. Za razliku od običnih karata nemaju jasno označene jake karte i nemaju klasične simbole već koriste zvono, list, srce i tikvu. Tako se, na primer, kralj poznaje po kruni, dama po gornjem položaju znaka, žandar po donjem, a asovi su godišnja doba. Sitne karte su označene brojevima, ali su i dalje sitne.
Jedna od najpopularnijih igara sa ovim kartama je takozvani raub, koji svoj naziv vuče iz nemačke reči za pljačku. U toj igri se neadutski kec naziva stranac, a aduti su gornji i donji.
- Ćale. što sam upoznao jednu ribu, vrh mala!
- Je l` od našije?
- Nije ćale, Mađarica...
- Sine, samo oprezno, one imaju jedan gornji i dva donja aduta i plus keca stranca. Ako se puno zaigraš mogao bi ostati sa suvim kecom...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Nisam znao.Plus.
Eдукујеш, уживао читајући :))
http://vukajlija.com/bela-belot/255129
Ali, dao sam plus - ne se brini.
Ne brinem Zyc, ja nisam ni definisao karte i kartašku igru, ako me razumeš :)
UBR: Zmia je imala odličnu defku na temu ovih karata...
Razumem ja tebe, jerbo te primer vadi.
Bruce, samo ubaci zarez iza "karte za igranje", odmah u prvoj rečenici. Da ne lektorišem sad sve, ali ovde mi je nekako važan.
Inače, plus na defku :)
Hvala Agi, ispravio sam. Čekam samo da vidim šta Kurajberi misle o defki :)
Moram priznati da mnogo volim te karte :)))
+++
I ja :)