Жеља, као магична творевина није ништа друго него, измишљотина људи који су штовали своју лијеност и запуштенцију. У почетку, жеље су биле одлична ствар, много људи су жељели, жеље су самим тим често и испуњаване. Али, након неког времена, акумулована похлепа у људским срцима је достигла апсолутну кулминацију и више ништа није било исто. Жеље, иако су по природи флегмантици, било им је већ преко главе да слушају једне те исте жеље дуго година као што су : желим да будем најбогатији, желим да имам вјечни живот и желим да имам велики курац, стога су одлучиле тешка срца да прекину било какав вид сарадње са становницима планете Земље. Гдје и зашто је нестала жеља, питали су се многи. Постала је дио историје као једини ефикасан начин да постанете бесмртни, будете најбогатија лобања на планети и мноштво других ствари. Али, историја постаје легенда, легенда се претвара у мит...и након двије ипо хиљаде година, давно заборављени артифекат у виду жеље је опет пронађен, од стране људи са импровизованих формама похлепе.
Аладинова лапма
Прва индивидуа која је употрјебила лампу је био Аладин од Арабије, донекле логично. Преварен ријечима да се у пећини налазе тоне блага, ушао је и једина ствар коју је нашао, била је стара лампа већ у процесу корозије која је поносно стајала на пиједасталу. Зачуђено је посматрао лампу и случајно је протрљао са стране, када се материјализовао магични ферални дух, људско отјелотворење жеље са ријечима да ћему испунити три захтјева. Аладинова прва жеља је била моћ и богатство (типично људски). Постао је Принц од Арабије, и његова друга жеља, била је да ожени најљепшу жену тога доба које би уједно била и принцеза. Након бурне ноћи с његовом драгом, одлучио је да оде на базар и да јој преточи сво уживање од синоћ у поклон какав доликује једној принзеци од Арабије. Разгледао је тезге када је угледао прелијепи огромни дијамант и рекао „желим да будеш слободан“, међутим није ни схватио да је пар секунди прије његове жеље створио магичног диха из лампе. Дух је искористио ову жељу као јединствену прилику да напокон не глуми Аладиновог роба, те је спаковао кофере и упитио се код Волт Дизнија. Аладин је био скрхан, наставио је да живи са својом вољеном коју је ускоро замјенио неком курвом из Сомалије.
Кованице:
Метод коришћења кованица ради испуњена жеља је још један од трикова, измишљен од стране цркава и политичара како би остварили већи профит а да притом не буде етикетирано односно категоризовано као порез. Након што оформите жељу у сопственој лобањи, баците новчић у фонтану и надате се остварењу исте. Када мјесец прогута сунце, попиви и политичари се удруже и шетају градом купећи тај исти новац из градских фонтана. Моћ жеље је, наравно, пропорционално сразмјерна вриједности кованице.
Дјетелина с четири листа:
Ливадски магични дух који се методом мимикрије крије од становника планете Земље. Када видите пространу ливаду препуну дјетелине, врло је могуће да се негдје крије, мали, магични, зелени, несрећни и мутирани дух вјероватно проузроковано пијанством и пушењм марихуане. Плашљиве су природе, толико да остану парализоване када год им се приближе људи. Када су сатјерани у ћошак, покушађе да побјебну, али, увијек се испостави да је то немогуће. Ако икада набасате на дјетелину с четири листа, замислите жељу, али нека то не буде ништа што се заиста не би десило. На примјер, да нећете јебат, да ћете остати без кинте у наредна два дана...
Сцјећице:
Сатаничка бића која своју енергију канализију и самим тим испуњавају жељу. Ако си икада био годину старији, вјероватно си пристустовао овом обреду. Свјеће забодене у тамну материју стоје у формацији, круга, квадрата, звијезде. Рецитовање се чује у позадини :
Данас нам је диван дан, диван дан, диван дан
Данас нам је демон дан, демон дан, рођендан
Особа која жели да му се испуни жеља мора да затвори очи и да се сконцентише шта највише жели у животу. Свијећице су изузетно имуне на електо-магнетне таласе, с тога морате их угасити у једном даху или се жеља самим тим неће услишити.
Потковица:
Потковица дарује искључиво једну жељу, да преживите. Овај феномен, забиљежен је када је коњ или ат из народних пјесама ударио неког сељака у главу. Једина жеља тог сељака у том тренутку била је „Желим да преживим овај тренутак“. Тако је било, сељак је преживио, срећно оженио, добио дванаестероро дјеце и умро од старости у тридесетој години.
Желим да више не идем на посао.
Отпуштени сте!
Желио бих да имам брдо пара!
Новац је падао с небеса док га није толико затрпао да није могао дисати.
Желим да посједујем машину за путовање кроз вријеме!
Жеља испуњена. Нажалост, машина је купљена код Кинезе, те се покварила. Протагониста је остао заборљен у прошлости.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Браво, брате. Одавно ниси написао ништа боље. Имаш доста лапсус калами, ако те не мрзи, ти исправљај.
Требао си да убациш и златну рибицу.
И за крај, ово где си написао _ат из народних песама_ ја бих ту ставио _ат из укрштених речи_.
Ih brate, pisao sam ovo jutros oko pet sati. Znas koliko mi je mrsko sada ispravljati, mozda nekada kada se nakanim :)
I mislio sam ubaciti at iz ukrstenice, ali ni sam ne znam zasto nisam, ali hocu :)
bravo predobro