I tako... Oženiš se devojkom iz nekih pasivnijih krajeva (Bosna ili tako nešto ...). Dobra riba. Lepo lice, violinska figura. Prema tebi uvek fina, sa poštovanjem. Na ulici dama. U krevetu ... Pomogneš joj da ostvari karijeru. Imate decu. Na ulici ste i dalje zagrljeni. Kupuješ joj cveće. Ona te i dalje gleda zaljubljeno kao prvog dana.
I onda, da li je bolje da saznaš ? Ono što već svi znaju. Ono zbog čega ti se nekad kradom smeju, iza leđa ? Da je tvoja draga olupala više jaja o guzu nego o tiganj. Da vam treće dete opasno liči na njenog bivšeg direktora ... Razvod je razvod, a pola imovine je pola imovine. Ponekad je bolje živeti u neznanju - blaženom.
- Ene ga Drakče sa ženom, malopre prođe. Drže se za ruke, pravi golupčići. Nas ne vide ni s' dvogled.
- Čekaj bre, pa zar on još ne zna ?
- Il' ne zna, il' se pravi da ne zna. Situacija - Maja Japundža.
A što Maja Japundža, imala neki Koštunica momenat?
Plus inače.