Dugogodišnje prijateljice koje uvek imaju o čemu da razgovaraju, ali nekako se baš uvek dohvate višečasovnog žaljenja i kukanja kako vi ne valjate. Uz lagano pijuckanje kafice i paljenja cigarete jednu na drugu, odjednom se i njihove emocije rasplamsaju. Primetićete kada prodjete pored njih kako su brzo ućutale i obe vas pogledale kao poslednjeg propaliteta na ovoj zemlji. Zatim kada nastavite dalje čućete kako nadglašavaju jedna drugu i indirektno se takmiče čije je dete gore, objašnjavajući svaku situaciju još od perioda kada ste izleteli iz ćaletovog jajeta. Njihovi opisi vašeg ponašanja izgledaju kao da se bodete u venu i zabavljate sa transvestitom, a sve to zato sto ste se vratili kasno kući ili malo popili. Niste se ni okrenuli za sobom, a već imate isplaniran odlazak u anonimne alkoholičare, jer po njihovoj priči imate ozbiljan problem. Naravno uvek će se provući ona poznata rečenica-U naše vreme je to bilo drugačije, ja stvarno ne razumem današnju omladinu, ovo je sve ludo i nenormalno-
Majka: Ovaj moj je stvarno neverovatan, ne mogu da živim od njega, svako veče u tri ujutru dolazi kući, lupa, ne mogu da spavam, budi me svaki čas
Prijateljica: U potpunosti te razumem Ljiljo, ovaj moj mamlaz isto tako, svako veče u 5 ujutru, i još plus mi dovodi neke ko zna kakve koje je pokupio na ulici. Ja ne razumem kakve su to devojke
Majka: eeeh, kakvo je vreme došlo, mi smo bre na igranke išle i morale već do 8 da budemo kući. Ne daj Bože da je mene moj otac video da sam pored muškarca a kamo li da me uhvati za ruku, morala bi njivu da orem ceo dan za kaznu
Prijateljica: da, da i još kad ti kaže da ideš pa da izabereš prut, a ti po šifonjeru tražiš koji ćeš zimski skafander da obučes, da te manje boli... Ja sam bre sa 14 godina išla u Grocku šljive da berem da zaradim nešto para, da pomognem ocu i majci. Koje je to poštovanje bilo. Ne mogu više da gledam ovog parazita, obesio mi se na kičmu, vuklja se ceo dan po kući, rasteže, ne zna šta će sa sobom.
Majka: ma sve mu daš, platiš fakultet, platiš garderobu, kuvaš ručak, radiš, vrtiš se oko njega. Pi džukela jedna, da te bar malo poštuje, ma ništa, ne bi se on zajebo da uzme da očisti nešto, ma ne mora ništa da čisti samo da mi ne ostavlja prljave čarape po celoj kući. Lenština! Probisvet! Nikada on čovek neće postati
Prijateljuca: eh Ljiljo, Ljiljo, teška ti je naša sudbina, čitav život se mučimo za njih, a ko će nas u starosti čuvati. Ovaj moj ni čaj neće umeti da mi skuva, a kamo li jaje na oko
Majka: Ma ćuti, neću iše da se nerviram, od danas će sam sebi da sprema hranu i pere veš. Ja od sada uživam, neću nikome da budem služavka
Prijateljica: E vala u pravu si, daj da prikurimo još po jednu pa malo u šetnju
