Majstor vs. inženjer

Иста струка, супротна филозофија.
Ма колико били упућени једни на друге, немогуће је искоренити исконски анимозитет који се брижљиво гаји између ове две феле. Комплекси умеју да узму данак у оба табора, те је стогодишњи хладни рат загарантован.

Мајстор ради “на увце”, на интуицију, вади га искуство и број фрегованих – ових других, ин-џе-њееера. Мајстор их гледа са презрењем: кад их уочи, на тренутак извади чачкалицу из угла усана и немо пљуне у страну, уз иствудовску појо-гомно-гримасу. Слуша их на минимуму пажње, часком одбацује њихове елаборате као књишко трућање и даје своје “решење”, које не поштује нужно законе физике, али ће гарант држати воду и кад он оде, овде ме сеци, ако неће, каже он.

Инжењер ће да користи логаритам и таблице толеранција, мајстор ће сабрати два броја и ошаловати директно од А до Ш. Јер, док је он, инжењер, татин и мамин син, гулио неке формуле, мајстор је мазо товатну маст место добројутра и сервисирао најгоре скрндеље ако треба, само да стекне искуство. Тачно је, није инг, али је доктор за ове улицкане гикчине.

Елем, инжењер. Он не жели да се спусти на њихов ниво, гађа се фуснотама и руским збиркама, користи базворде, стално прчка нешто по компјутеру. Ипак, услед недостатка алата и праксе, дешава се да хтео-не-хтео падне у канџе својих архинепријатеља, мајстора. Тада следи секс.