Usmeni vid pripovedanja o putovanjima po Evropi, koji se može naći isključivo na gradilištu. Svaki majstor, malo dužeg radnog staža, proveo je odredjeni vremenski period radeći u inostranstvu. Za to vreme je napabirčio gomilu zanimljivih anegdota koje će kasnije prepričavati zemljacima za vreme pauze za ručak.
Sve ove priče, manje više, imaju isti kalup. Kako god teklo pripovedanje, kroz priču mora da se provuče povlačenje paralele izmedju tih zemalja i Srbije, da se spomene njihov standard i način života. Takodje, neizbežni su doživljaji iz skrivenih kafanica u kojima se okupljaju gastabajteri koji tugu za domovinom utapaju u domaćoj mučenici ili nekom drugom alkoholnom nektaru, te po koja seksualna avantura sa zgodnom gazdaricom ili, najčešće, sa home-grown prostitukom, koja je,kao i sve njihovo, za klasu bolja od ovih naših.
Početak pripovedanja je specifičan sam po sebi. Nijedan majstor neće sam od sebe početi da priča o svojim doživljajima. Potrebno je nešto da pokrene lavinu sećanja i emocija. To nešto je uglavnom alat. Svako sa putovanja donese neku uspomenu, majstori donose alat, da ih, kao i svaka uspomena, potseća na jedan period života. Dovoljno je pitati ga gde je kupio odredjeni komad alata, i priča može da počne.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
+, te likove najvise volim slusati
Браво Гавро+++
Kad popiju koju, pa kad otvore dušu, pet da ih slušaš.... xD ++
naslušao sam se takvih priča po gradilištima,nzm ni sam koliko.fala dečacovi.