Diploma zanatlije, nekada veoma cenjena, samom vlasniku svetinja, dokaz znanja i zvanja; ponosno istaknuta na najupečatljivijem mestu u radionici, dostupna na uvid svakom oku. Dokument na koji se s dikom, punog srca poziva u situacijama likovanja, nakon profesionalno odrađenog posla ali takođe i u trenucima narušavanja ega, sumnjom ili prozivkom.
Danas ovaj nekada časni dokument gubi smisao, čak i nepravedno dobija posprdni karakter, koristeći se u šaljivo-ironičnoj konotaciji prilikom kurčenja poludebilnih ljiga, takozvanih kvazi intelektualaca, sopstvenom ''stručnom spremom''.
- Molim vas kako to komunicirate sa jednim doktorom nauka prestižnog...
- Izvini doktore nisam te prepozn’o... jebi ga, nis’ okačio majstorsko pismo.
______________________________________________________________________
U nekoj dalekoj inostranoj državi... tortura zloglasne komisije nad našim čovekom, koji pokušava da stane na svoje noge.
- Dragi Nebojša, daleko od toga da mi sumnjamo u vaše kvalifikacije i preporuke, ali propisi nalažu da svaki budući vlasnik radionice dostavi određenu dokumentaciju.
- Naravno, evo mog majstorskog pisma i preporuka, izvolte slobodno pogledajte.
- Dobro, da vidimo... mentor majstor Mića. Khm, khm... nažalost ne možemo da uvažimo ovaj dokument, majstor Mića se tereti za falsifikovanje sopstvenog majstorskog pisma, tako da to povlači sumnju i u verodostojnost vaše dokumentacije.
- Šta? Pa ovo je sramota, pa ja nemam veze sa tim... ja sam časno pred komisijom odbranio svoju temu.
- Nemojte se nervirati... proverićemo sve i obavestiti vas blagovremeno.
- Dobro, dobro... u redu, majstor Mića i nije na nekom glasu... ali kako možete da sumnjate u preporuke majstora Ace, kod koga sam takođe radio kao šegrt.
- Šta da vam kažem? Propisi su propisi.
- Ali molim vas... evo vi ste bar čuli za majstora Acu, i kad on povuče... pa pogledajte samo ovo šegrtsko uvo.
- Sve je to u redu ali žao nam je.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Zašto ovo nije bolje prošlo? Super napisano. +
vidim Džonsone bilo čitanje... nisi valjda preterao sa plusiranjem, da nemož' ocenjivat' više :D
Samo dozirano. ;)