Mali svet

Ono što ljudi u Srbiji imaju običaj da kažu kada primete da događaji oko njih počinju da dobijaju povezan smisao, ne shvatajući da žive u izuzetno malom kavezu.

- E, video sam prekjuče na Pančevačkom onog tvog zeta iz Borče.
- Aaaaaa... Kako je mali svet...
______________________________________________

Govore neki da je ovo hladan i pust svemir, beskrajna praznina, a da smo mi samo njegovi nepovezani delići, koji lutaju tamo-amo, sudarajući se i večito se razilazeći. A ja, vidite, ja ne mislim tako. Svi smo mi povezani u jednu organsku celinu, koja skladno funkcioniše.
Kako to? Evo, na primer: komšija koji živi sprat ispod mene radi kao grobar. E, pa šta? Pa, on će jednog dana da sahrani i mene, i apotekarku, koja živi sprat niže. A ja, na primer, učiću njihovu decu kako je život lep i pun povezanosti, jer ja, ja sam nastavnik tehničkog vaspitanja. Na stranu to što će apotekarka da leči i mene, i grobara, i njegovu decu kad se razbolimo. Na stranu i to što me je njena raskalašna starija ćerka pustila jednom da je ližem i obećala da će se udati za mene ako naučim i ono drugo... Neću se osvrnuti, naravno, na to što mi je apotekarkin otac, ozloglašeni politički komesar, lično streljao dedu, ali o njemu moram reći da je bio zadužen za moral jedinice u kojoj je komšija grobar služio vojsku, odmah posle rata – ah, te dve godine kopanje jama za izdajnike... tu je, kažu, zanat i ispekao...
Eto, i ovoliko je dovoljno. Pa neka posle mudrijaši dođu i neka kažu: beskrajna praznina, delići i nepovezanost. Praznina i nepovezanost, malo sutra! Neka pričaju oni to nekom drugom! Svet je prepun smisla, i nekih tajnih veza.