
Рецимо да је потпуно небитна особа у кафани. Слабо плаћен, нико га не јебе ни 2%, обавља све физичке послове у кафани, више чаша сломи него што их опере, редовно прими по коју шклемпу на почетку и на крају смене... Јеби га, кад је мали и убоги перач...
Поред карактерне особине, постоји и опција изговора чији ентитет са собом носи јасан бол у курцу. Не знам да ли ме разумеш..!? Просто и једноставно... На свако питање које са собом носи и трунку потребе за размишљањем, са задовољством изговара своје пуно одликовање, без имало срама...
- Шећеру, да ли би ми напунио чашу воде..?
- Ах, па,.. да... моменат.... Ево изволи.
- Диван си!
....
- Е, а шта кажеш да ти попушим, а?
- Мисим, жемо... Само да оперем чаше.
- Њах, опет неки перач... Ништа, одјеби, идем да се забављам.... Него... Која вина имате?
- Не знам кокошко, ја сам ти ође мали убоги перач!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.