Kada ti dođe u goste to je obično neka nepomična "stvar", koja bulji u tebe, toliko dugo, ne skidajući pogled, da se zbuniš. I onda, naravno, počne da vrišti, da stakla popucaju i svi ga/je smiruju, opet zureći u tebe kao u čudaka, pravdajući se da je uvek takav/va. A posle toga postane mali tasmanijski djavo i isprevrće sve po kući.
-Aaaaaa vidi ga/je kako je sladak/tka. Bebiceeeeeee...
-(tišina i buljenje)
-Bebo mala (pa ga/je štipneš i ceriš se).
-(opet tišina i buljenje)
-(onako zbunjen/a) Hoćeš mi reći kako se zoveš?(osmeh od uveta do uveta)
-(Namešta facu za plakanje, kao da sisa limun, oči se pune suzama i... vrisak! Zacenio/la se.)
*opet svi bulje u tebe kao u ludaka, smiruju dete (bebu), i smeskaju se kako se odjednom rasplakao/la. -.-"
Šta vam je, bre...? Meni se to nikad nije desilo. Mene bebe bas vole. Čim me vide useru se od srece :)) +
Mnogo me nerviraju bebe. Sebicnjakinje jedne! :)