Od milošte nazvan još i ''Kevin džem''. Onaj koji nikad nije gotov, a i kad jeste - nije.
Ipak, to je najbolji, najlepši, najslađi, najnaj džem koji ste ikada i koji ćete ikada jesti.
Prošle godine, i one pre nje, i one pre nje, izgledalo je otprilike ovako:
Mama: Ajd' probaj samo, gotov je.
Teodora (nenenee): Mmm da da, super je.
M: A možda da je malo gušći?
T: Ma super je, baš..
M: Idem da pustim još malo da se krčka.
(dva sata kasnije)
M: Ajd' sad.
T: #!sdf9&7%$ KEVO OVO JE VRELO !
M: Ma boga ti duni malo, ajd' sad.
T (bez čula ukusa): Da da, sad je super.
M: A da nije preslatko?
T: Ne ne, baš je dobro.
M: Pa da, odnos je jedan prema pola (?). Al dodala sam posle još šljiva, možda treba još šećera..
(sat vremena kasnije)
M: Evo stavila sam i malo breskvica, da daju šmek. Jel dobro?
T: U super je, da da, baš je dobro.
M: E super. Baš mi je drago. Ja to zbog vas pravim, vi volite mamin džem. Da. A da nije malo previše gusto?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.