Sve ćerke su, kao male, vrebale trenutak da obuju mamine cipele.
Ponosno su nabadale od predsoblja do sobe gde bi svi, čim banu, popadali od smeha. Ipak, majke su ih prekorevale i tek tad im ništa nije bilo jasno : čemu grdnja kad se to svima dopalo.
Sutradan više nije bilo smeha....sledila je samo grdnja.
Te štikle su imale magijsku privlačnost, pa su ćerke prelazile u ilegalu: natakle bi ih i krenule, ali tamo-amo po predsoblju. I ta avantura se obično završavala grdnjom jed su štikle dozlaboga bučne.
Nek samo vežba, da nauči. Mojoj mlađoj otac nije dao da nosi štikle, i sad kad obuje nešto na štiklu hoda ko na štulama.
ma šta ima otac da daje il ne daje, ovaj moj samo ćuti i odobrava, pogotovo njoj, za nju je bolestan i osetljiv, radi šta ona hoće...nego meni izlomi tih 2-3 para štikli što imam i ne nosim, samo za specijalne prilike...
moje najverovatnije neće ni nositi štikle... starija je 120 visoka sa pet godina, a mlađa 60 sa dva i po meseca... jedino ako se budu zabavljale sa nekim košarkašima...
auroro, kakva su vremena došla, ništa me ne bi začudilo...to se sad zove metroseksualizam...
moja ćerka to radi...čekam kad će se saplete, glavu će da razbije jednom...al je uporna, vežba, ljubi je majka...+++