Мочварни, смрдљиви дио воде заглављен у ували, далеко од домашаја морских струја. Наталожене алге, прљавштина и масноћа од разних уљаних зајебанција којима љепотице мажу своја узаврела тијела (лажем... углавном је од нафте).
Популарно, два прста топлог пива бљутавог укуса која остану на дну дволитре. Обично је потребан велики ентузијазам, пропраћен завидном количином алкохола у крви или недостатком средстава да се мандраћ попије.
- Попиј то па да идемо. Гњавиш ту боцу пола сата.
- Ма не би пио овај мандраћ па да ми платиш.
- Е, пичко! Дај то овамо!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
haha moja barka se nalazi u svojevrsnom mandracu +