Festival na koji smo se svi ložili kao deca, oblačili bi se u pirate, princeze, klovnove, gusare, dobre vile ... Roditeljima bi dušu uzeli da nas povedu tamo, a ako ne pobedimo, počnemo da plačemo i tu im opet dušu uzmemo. Takodje, dodje ti da ubiješ onog ko je pobedio, i počnes da ogovaraš sa drugom/drugaricom, njegovu masku, kako je glupa, i da je vaša daleko bolja. Posle nekoliko godina, počnes da se prisećas toga, i shvatiš koliko si išao roditeljima na živce sa tim, ali vam ih nimalo nije žao. Al' barem skapiraš da si imao zabavnije detinjstvo nego 90% današnje dece,koji ga,upropaštavaju na internetu i kompjuterskim igricam.
- Mama, Mamaaaaaaaaaaa !
- Šta je sine ?
- Oćuuuu na maskenballllllllll !
- Ne može sine, tata i mama imaju posla.
- Oću na maskenballlllllllllllllllllll, aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ! ( plačes )
- Ajde ajde, nemoj da plačes, ići ćeš drugi put.
- Neću drugi put, oću sad, svi iduuuuuuuuuuuu saaaaaaaaad !
- Ajde dobro, ajde da ti kupimo masku ..
- Toooooooooooo !
( Na maskenbalu ... )
- Dođi da te slikam, prelep si.
- A majko nemoj sad, moram da prođem pored sudija da me vide.
- Ma dođi da te slikam.
- Aajde brzo,brzooooooooo.
- Eto ga, presladak si.
- Dobro mama idem da prodjem pored sudija.
- Pobednik je ....
- Ajde nema veze, pobedićes drugi put.
- A kaaaaaaaaad drugi put, pi, onaj glupi Vlada je morao da pobedi, pi.
