Festival na koji smo se svi ložili kao deca, oblačili bi se u pirate, princeze, klovnove, gusare, dobre vile ... Roditeljima bi dušu uzeli da nas povedu tamo, a ako ne pobedimo, počnemo da plačemo i tu im opet dušu uzmemo. Takodje, dodje ti da ubiješ onog ko je pobedio, i počnes da ogovaraš sa drugom/drugaricom, njegovu masku, kako je glupa, i da je vaša daleko bolja. Posle nekoliko godina, počnes da se prisećas toga, i shvatiš koliko si išao roditeljima na živce sa tim, ali vam ih nimalo nije žao. Al' barem skapiraš da si imao zabavnije detinjstvo nego 90% današnje dece,koji ga,upropaštavaju na internetu i kompjuterskim igricam.
- Mama, Mamaaaaaaaaaaa !
- Šta je sine ?
- Oćuuuu na maskenballllllllll !
- Ne može sine, tata i mama imaju posla.
- Oću na maskenballlllllllllllllllllll, aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa ! ( plačes )
- Ajde ajde, nemoj da plačes, ići ćeš drugi put.
- Neću drugi put, oću sad, svi iduuuuuuuuuuuu saaaaaaaaad !
- Ajde dobro, ajde da ti kupimo masku ..
- Toooooooooooo !
( Na maskenbalu ... )
- Dođi da te slikam, prelep si.
- A majko nemoj sad, moram da prođem pored sudija da me vide.
- Ma dođi da te slikam.
- Aajde brzo,brzooooooooo.
- Eto ga, presladak si.
- Dobro mama idem da prodjem pored sudija.
- Pobednik je ....
- Ajde nema veze, pobedićes drugi put.
- A kaaaaaaaaad drugi put, pi, onaj glupi Vlada je morao da pobedi, pi.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.