Masnikosa

On živi svoj fazon, za njega se kaže da je uvek bio lik, njegovo regrutovanje u vojsku se pamti sa posebnom pažnjom, da nebi otišla u zaborav njegova uredno podašišana kosa ostaje zapisana u nekom provincijaliskom ormanu, na video kaseti. On je masnikosa, usled nedostatka frizerskih salona u manjim mestima, masnikosa neće u ženski ići, ima dugu kosu al zato jelte peder nije, par zamazanih gelom frizerčića nestručnih naravno, ne mogu zadovoljiti zahteve njegove po metra duge crne kose, te se on davno pomirio sa činjenicom da će sam sebi prolaziti prstima kroz nju, utrljavajući avgustovski znoj po glavi. Kosa mu je sve, zamenila je nedostatak diplome, poslovnog uspeha,
ene, on nema ništa a opet ima sve, jebenu kosu. On je u fazonu , mlađi adolescenti cene ovo čeljade, on unosi nove dimenzije, staromodnim običajima malog grada.

Njegov nastanak neki vezuju za premijere filmova Stivene Segala, a neki kažu da je nastao u nekoj pekari, onako valjda kada se pekao hleb. Upeca po koju mladu i naivnu devojčicu, naguzi je, sve dok ne rascveta, dok joj oči ko u pudlice budu, zapali cigaru, zabaci svoju masnu kosu i odvoza se na nekom teškom tripu niz prašnjav drum, naravno peške.