U toku migracije selo - grad, seljak sa sobom vuce svoju tradicionalnu narodnu kulturu. Taj seljak naravno treba da se utopi u kulturu grada, kako se ne bi "izdvajao". Tu nastaje prava magija - masovna kultura, kic i sund koji pruzaju zamjenu za intelektualni i obrazovni nedostatak. Medjutim, dugim nizom godina, takvi ljudi postaju vecina. Te sada obrazovana manjina tezi da bude neobrazovana vecina, radi konformizma, generalno straha od izolacije. Sto naravno izaziva novi oblik masovne kulture - vodic ka totalnom praznjenju mozdanih celija.
Sve za ljubav, Farma, Veliki brat, Sulejman, Ezel i ostala turska govna, niz spanskih, portugalskih i brazilskih serija - klasika mozdanih sapunica.
Grand, Kursadzije, Mijenjam zenu/tetku/strinu/tastu/baku/seku.
I naravno izvor zla - Pink televizija.
Izraz koji nastaje u periodu industrijalizacije,povezan sa migracijom ljudi iz sela ka gradu.Posto dolaze iz seoske sredine i sa sobom nose deo svoje tj.narodne kulture,trebalo je naci nesto sto ce stajati izmedju elitne kulture(koja je malom broju ljudi dostupna)i narodne.Tu na scenu stupa mas.kultura da bi zadovoljila razlicite mentalitete i dubinu dzepa.Tu su kic,sund,ustvari to je trzisna kultura.BEZVREDNA
spanske serije,reprodukcije slika,ljubavni romani...
Ugledni umetnici i sociolozi smatraju sve sem klasične muzike, vrhunskog slikarstva, književnosi itd; kao i sve što se može reprodukovati - masovnom kulturom, i uglavnom o istoj nemaju sjajno mišljenje. Tako da su i Ceca i Stoja, ali i Stonsi i Bitlsi, čak i CD sa klasičnom muzikom - produkti masovne kulture. A pravi, elitni dožvivljaj klasične muzike je kada neko muzički obrazovan i unapred upoznat sa pozadinom priče koja se krije iza neke klasične kompozicije u koncertnoj dvorani u miru doživi neponovljivu emociju izazvanu vrhunskom muzikom koju će svaki orkestar uvjek izvesti na malo drugačiji način tako ostavljajući lični pečat.
"Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… “Je l’ ti puši ćale?”, “Je l’ mogu u WC?”, “Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici.
Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči."
Status Magazin | April, 2009.