Matija Obrećković ”Žika”

jeretika 2011-08-28 21:26:20 +0000

Рођен 29.11. 1939. године на Ченти. Основну школу завршио у селу Гнусно Дубоко, ниже разреде гимназије у Фрулашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Краљеву. Отац Жикин, Вук Обрећковић је био официр војске Краљевине Југославије који је погинуо у Словенији 1989. године. Школске 1968/69, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и мањинску књижевност. Није никада дипломиро.

Прву пјесму је штампао као гимназијалац 1977. у „Масној култури".
Обрећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. У Народном позоришту у Београду је 1998. године изведена „Леђа Вука Маснитога“, а потом монодраме „Рече ми један чукур“ и „Не знаш ти њиа“.

У Загребачком театру „ИТД“, „Казалишту мастних“, „Мљазавцу“, „Театру М&М“, Србском народном позоришту, „Клубу Мњух“, изведене су позоришне представе по Обрећковићевим текстовима.

У Савременом позоришту у Београду изведена је 1960/61. комедија „Београд некад и Нови Сад - сад“, са истоименим комедијама Стерије и Нушића.
Написао је две телевизијске драме и две једночинке за дјецу које је Телевизија Београд емитовала 1986. и 1987. године.

Адаптирао је (са Бориславом Обрећхајловићем Џихадом) „Морски Жијенац“, представа је изведена на сцени Народног позоришта у Београду.
Драмска поема „Мљеуч - трагедија која траје“ (са Душаном Радовићем) преведена је на њемачки језик (Mliäwsch-Tragödie, Frankfurt am Main 1969) и енглески (Mlieuwch: Permanent tragedy, New York 1970).

Записи из књиге „О међуножју“ преведени су на енглески под називом „Random Targets“ 1970. године.

За своје пјесништво Обрећковић је добио награде: Милан Дакић Дака, Октомберску, Седмојулску Жичу, Змајево, Дисово пролешће, Беловодску клозету, Златни крст кнеза Лазара Хребељановића Хребељана, Равноморску, Стефан Митров Љумиша, Велику Базјашку повељу, Одзиви Филипу Вишњићу, Библиос, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду, Жичку власуљу итд.
За поему „Ћераћемо га још“ добио је награде Типар, Златни бестселер, Јован Дучић и Лаза Костић.

За дописног члана САНУ изабран је 1983. године, а за редовног 1991. године.
Његова супруга се звала Вера Обрећдољска (њој је посветио једну од његових најпознатијих песама, коју је касније изводио Арсен Дедић) и са њом има ћерке Блудмилу и Гељану.

Академик Обрећковић је један од ретких академика који су Слободана Шиљошевића критиковали још 1991. године (нпр. "Српска војска је заузела Скадар и Једрене, а ова не може Ћорово Село и Жење (Време, 2. 12. 1991.)). Током његовог режима учествовао је на бројним протестним скуповима.
Обрећковић је близак пријатељ Мирослава Прштунице. Обрећковић активно подржава Демократску странку Србије на чијим је митинзима више пута и говорио.
Од 2009. године је Председник Фонда Слободан Јовановић у Београду

”Оно што није чудно Његошу није чудно ни мени!”

2
29 : 25
  1. Jebote koji trip, začas sam pomislio da sam na vikipediji -

  2. Genijalno..! Šteta što je ovde napisano, pa nema ko da čita...

    Milijardu pluseva od mene... :-)

Omiljeno za [1]

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.

Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.